Код врло малог броја људи трепераво светло или шаре могу да изазову напад. То може да се деси при гледању телевизије или игрању видео-игара, и то и људима који никада нису имали напад ни дијагнозу епилепсије.
Фотоосетљиви напади
Свако ко је икад имао симптоме повезане с фотоосетљивом епилепсијом требало би да се пре играња посаветује с лекаром. Родитељи би те симптоме код деце требало да прате јер се код деце и тинејџера јављају чешће него код одраслих.
Симптоми могу да укључују:
- вртоглавицу, промене вида или трзање очију односно мишића лица;
- трзајне покрете руку или ногу;
- дезоријентацију, збуњеност, губитак свести о околини;
- грчеве или губитак свести.
Код било ког од ових симптома одмах прекини игру и јави се лекару.
Ризик смањујеш овако:
- седи даље од екрана;
- користи мањи екран;
- играј у добро осветљеној просторији;
- не играј кад си поспан или уморан.
Умор очију и мучнина од кретања
Дуго играње замара очи, а делу људи кретање на екрану изазива мучнину или вртоглавицу. Сваки сат направи паузу од барем 10–15 минута и престани да играш ако ти није добро. Настављање ретко помаже.
Преоптерећења
Дуге сесије за тастатуром и мишем изазивају бол и укоченост шака, зглобова, руку, врата, рамена и леђа. Одмарај се, истежи и седи удобно. Ако бол, утрнулост, трнци или жарење не прођу након престанка играња, јави се лекару.
Слух
Дуго слушање на високој јачини, нарочито на слушалицама, може трајно да оштети слух. Намести јачину тако да и даље чујеш особу која говори у истој просторији; подесити је можеш у Подешавања → Звук.
Опште
Не играј уморан, неиспаван ни под утицајем алкохола или лекова. Нека играње буде у разумном односу с остатком дана. Ако имаш хроничну болест, трудна си или имаш уграђен медицински уређај, посаветуј се с лекаром пре играња.
Ова страница је општа безбедносна информација, а не лекарски савет. Ако те брине твоје здравље, разговарај с квалификованим лекаром.